Menu

Изложба поводом Дана државности

  1. Почетна
  2. Ђаци
  3. Вести

Изложба посвећена Дану државности Републике Србије представља заокружену и пажљиво осмишљену причу о настанку модерне српске државе, њеним темељима, симболима и вредностима.

Поставка прати два кључна историјска догађаја који се везују за 15. фебруар – подизање Првог српског устанка 1804. године у Орашцу и доношење Сретењског устава 1835. године, првог модерног устава у историји Србије. Истовремено, изложба подсећа да је 15. фебруар и велики православни празник Сретење, празник сусрета и обнове, што овом датуму даје и духовну димензију у националном идентитету.

У првом делу изложбе приказан је историјски контекст устанка: портрети Карађорђа Петровића и истакнутих устаничких вођа, међу којима је и протојереј Матеја Ненадовић, сцене из борби, устанички топови и оружје, као и репродукције познатих уметничких дела која приказују збор у Орашцу и борбе против Турака.

Посебно место заузима Карађорђев лик, симбол одлучности и борбе за слободу, док присуство Проте указује на важну улогу духовних и образованих људи у стварању устаничке Србије.

Визуелни прикази одевања тог времена показују постепени прелаз из оријенталног стила, карактеристичног за време османске власти, ка препознатљивој српској народној ношњи, која постаје симбол ослобођења, самосвести и обновљеног националног идентитета.

На изложби су представљени оригинални примерци и реконструкције ношње из периода Првог српског устанка: устаничка народна одећа као симбол отпора и националног идентитета, затим преостали оријентални елементи код дела становништва и први примери европеизоване одеће код државних представника и народа – предзнак културног и политичког преокрета ка модерној српској држави.

Ови садржаји показују да српска државност није настала изненада, већ као резултат дуге и тешке борбе народа за слободу и самосталност.

Други сегмент изложбе посвећен је Сретењском уставу и личности Димитрија Давидовића, творца овог значајног документа. Уз његов портрет и биографске податке, изложена је и репродукција насловне стране Устава Књажества Сербије из 1835. године, као и текстови који објашњавају његов значај.

Посебно је истакнута чињеница да је Сретењски устав увео поделу власти, грађанска права и слободе, чиме је Србија стала раме уз раме са модерним европским државама тог доба.

У оквиру поставке приказана је и зграда Велике школе, прве више образовне установе у Србији, коју је основао Доситеј Обрадовић, први српски министар просвете.

Данас се у тој згради налази Музеј Вука и Доситеја, што симболично повезује просветитељску мисао са изградњом модерне државе. Присуство Доситеја у оквиру изложбе наглашава да је стварање државе подразумевало не само борбу и устав, већ и развој образовања и културе.

Текстуални панели под називом „Права грађана – некад и сад“ омогућавају ученицима да упореде историјске и савремене принципе државности, подстичући их на размишљање о значају закона, правде и одговорности.

Значајан део поставке чине и национални симболи – застава, грб и химна „Боже правде“. Њихово присуство визуелно заокружује тему државности и подсећа да се идентитет једне државе гради не само кроз борбе и уставе, већ и кроз симболе који уједињују народ. Централни плакат изложбе обједињује све кључне елементе: устанак, устав, историјске личности, просветитељску традицију и националне симболе, чинећи јасну и снажну визуелну поруку о значају 15. фебруара у српској историји.

Изложба је конципирана тако да истовремено образује и подстиче на промишљање.

Комбинацијом историјских извора, уметничких репродукција, биографских текстова и симболичких приказа, ученицима је омогућено да повежу догађаје, личности и идеје које су обликовале српску државност. Поставка није само преглед прошлости, већ и подсећање да су слобода, закон, образовање и одговорност темељи сваког друштва.

У изради изложбе учествовали су ученици школе. Петар Максимовић израдио је плакат изложбе, док су ученици осмог разреда Наталија Матић, Миња Величковић и Теодор Ђурић, као и ученице седмог разреда Тијана Влајић, Милица Стевановић, Даница Чавић, Ана Јевтовић и Јана Јовић учествовали у припреми материјала и постављању изложбе. Изложбу су припремиле наставнице Татјана Бранковић и Марија Тодоровић, уз сарадњу ученика.

Татјана Бранковић, наставница историје