У посети библиотеци

„Верујем да сви ми имамо обавезу да читамо из задовољства, и приватно и на јавним местима. Ако читамо из задовољства и други нас виде како то чинимо, ми учимо и користимо своју машту. На тај начин показујемо другима да је читање добра ствар.“

(Нил Гејмен, Зашто нам будућност зависи од библиотека, читања и сањарења?)

Након што смо прочитали есеј Нила Гејмена, из ког је цитат на почетку овог текста, констатовали смо да је стар десет година. За то време десила се свеопшта дигитализација. Библиотеке су се преселиле у виртуелни свет и заиста постале доступне свима. Читање и сањарење су и даље тамо где су одувек и били – на врху лествице људских вредности. Скоро да не постоји квалитетнији начин да проведете слободно време.

Многе библиотеке су затворене, вероватно због слабе посећености. Људи долазе до књига и на друге начине. Оне које су преживеле, постале су оазе мира и чуварке духа минулих векова. Једна таква се налази у близини наше школе – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“. Отишли смо да је посетимо.

Пут од наше школе до библиотеке води кроз Карнегијеву улицу. Улица је добила име по богатом америчком трговцу челиком Ендру Карнегију, који је за живота постао филантроп и дао средства да се изгради управо ова библиотека.

И унутрашњост је подједнако величанствена као и сама зграда. Многи великани мисли и дела из наше прошлости нашли су ту уточиште. Напољу биста Светозару Марковићу, а унутра слика и спомен-соба Исисдори Секулић.

Можда будући студенти неће изнајмљивати књиге у овом велелепном здању из прошлог века, али да ће грајати столице у најлепшој читаоници у граду, готово је извесно.