„Мој свет је заиста леп...“
Ова тема подстиче ентузијазам, дечију машту и тежњу за бољом сутрашњицом какву бисмо сви ми желели, као и свет где би се деца и сви ми осећали сигурно, спокојно и срећно. Жеља и воља за животом уливају снагу да се снови ипак остваре. Наш свет каквог смо га стварали и желели мора постати још бољи. Зато треба да верујемо у њега, да га желимо и стварамо свако за себе, па онда можемо и да му се надамо.
Наши ђаци су пожелели, маштали и остварили!
Резултати литерарног конкурса:
| Млађи узраст | Старији узраст | ||
|---|---|---|---|
| 2. место | Јелена Кочовић 4/5 | 3. место | Неда Живановић 7/2 |
Резултати ликовног конкурса:
| Узраст 1 – 2. разред | Узраст 3 – 4. разред | ||
|---|---|---|---|
| 2. место | Лука Живковић 2/3 | 1. место | Теодора Робовић 3/3 |
| Специјална награда за ликовни израз | Никола Гњатовић 2/2 | Специјална награда за ликовни израз | Лука Ломејко 3/3 |
Мој свет заиста је леп
Мој свет је леп
Ту прогледа слеп
А гладан је сит
Друг је другу штит
Љубав није мит.
Блесни су здрави
Доктор журку прави
Непокретан хода
Сви ко истог рода.
Ратова ту нема
Зато војска дрема
И нико не краде
Сви су пуни наде
У мом свету правде.
Ципеле свак има
Ником није зима
Сви капути греју
Сва се деца смеју.
Ту је ваздух чист
Блиста сваки лист
Свима клима штима
Без црнога дима.
Свако има хлеба
И воде да пије
У мом свету нико
Никад тужан није.
Мој свет заиста је леп
Жао ми је мојих вршњака који су јединци, јер много је тешко бити сам. Срећом, на овај свет сам дошла са мојим братом, иако ме је он за читав секунд претекао.
Многи људи би рекли да је свет простор у коме ми живимо, окружен зградама, улицама, парковима, али то није мој свет. Мој свет су моја породица и моји пријатељи, који ми милион пута више значе од било каквих глупих зграда и новца.
Веровтано би неко рекао да не знам шта причам, и како не могу да знам ништа о овом свету са тринаест година. Мада, знам да ме породица никад неће оставити саму и да ће увек бити ту, уз мене. Мој брат и ја се често свађамо и ја га понекад ударим, али нема нико ко ће ме више бранити и поштовати од мог брата. За мене он значи цео свет, уствари он је мој свет. Са свим манама и врлинама, не морам да се правим да сам неко други пред њим, јер знам да ме неће осуђивати.
Кад устанем прво причам са њим и кад легнем у кревет последња особа са којом причам је он. Штитио ме кад сам била лоша према њему, никад ме није изоставио, помагао ми је око домаћег и после неко каже да брат не воли своју сестру највише,а и да је то истина ја њега и даље највише волим.
Једно су пријатељи они оду и дођу, али породица увек остаје уз тебе. Паре и друге материјалне ствари не значе заправо ништа, права љубав је она љубав за коју не мораш да плаћас, за коју причаш своја осећања, за коју дајеш свој максим, то се зове љубав.
