Нема света ни планете
Где не може стићи дете
Јер све дечје стазе воде
Од игре до слободе
Љубивоје Ршумовић
У петак 20.11.2020. године смо се подсетили да смо јачи од свих неприлика, које не успевају да сломе дух, радост и љубав деце према животу, дружењу и њиховој другој кући – школи. Још давне 1954. године донета је одлука да сваке године 20. новембра ми одрасли са целе планете имамо подсетник да су деца наш „украс света“.
Ове године су наши прваци букварци решили да гласно кажу да се и они питају и да имају своја права, али нису били себични па су своју срећу поделили са целом школом. Насликали су своју љубав и срећу и поделили је са свима.
Њихови радови, само делови њихове креативности, истакнути су на паноу испред канцеларије педагога и психолога и кажу нам – Остани вечно дете.
Актив учитеља првог разреда и педагошко-психолошка служба