„Мој свет је ипак леп“

Страшан вирус око нас,
раздваја нас, крати школски час.
У клупама сада седимо сами,
Али доћи ће крај и тој осами.

За реалност нисам слеп,
Мој свет је ипак леп!

Чекам дан када ће весело друштванце
поново окупирати школско двориштанце,
растрчати се по теренчету
и смејати се најгласније на свету.

За другарство нисам слеп,
Мој свет је ипак леп!

Оживеће мог клуба кошаркашка хала
када је запоседне опет екипа мала.
„Блок!“, „Пас – пас!“, гужва у рекету…
Кош по кош, и најјачи смо на свету!

За тимску игру нисам слеп,
Мој свет је ипак леп!
Добро је што маска поглед не скрива,
јер очи одају шта ти глава снива.
Моје срце гласније је од школског звона
када ми се испод маске осмехне Она.

Ја за љубав нисам слеп,
Мој свет је ипак леп!

Цео свет је најлепши цвет
у њему је саткан цео мој свет,
у њему живе ти драги људи,
ако си добар у њему буди.

Север, исток, запад и југ
то је дечији најбољи друг.
Кад погледам све стране света
желим да живот баш свуда цвета.

Зелена земља срећна и чиста,
као што дечији осмех блиста.
Мање папира још мање смећа
наша ће срећа бити још већа.

И када је сунце и кад се смрачи
уз чисту планету увек смо јачи.
Као што се Сунце свакиг дана буди
увек ће бити нас срећних људи.
Чувајмо земљу нека нам блиста
да буде увек зелена и чиста.