У крипти цркве Светог Марка, препуној публике која се одазвала позиву да присуствује трибини посвећеној Старини Новаку, одржано је 7. марта 2019. представљање књига о Старини Новаку које је приредила и објавила ОШ “Старина Новак“. Као тема трибине најављено је и представљање идејног решења споменика Старини Новаку на Старој Палилули. Након молитве, како је обичај и ред у цркви, водитељка је на самом почетку програма трибине најавила инструментално и хорско извођење школске химне Старини Новаку, нагласивши да се ради о извођењу модерне песме о Старини Новаку коју је компоновала наставница школе „Старина Новак“.

Након свирања и певања ђака школе „Старина Новак“, водитељка Наташа Мугоша је најавила првог говорника, Владу Вучинића директора ОШ “Старина Новак“. Он је у свом обраћању указао да је школа, једна од највиталнијих институција у једном друштву и држави, и да представља посебан феномен људског друштва. Указао је да школа природно садржи огроман потенцијал који је већи од улоге коју је савремено доба предвидело за школу. Говорио је и о појму образовање, који потиче од речи образ, што указује да је образовање учење ради сопствене спознаје и спознаје себе, што, по његовим речима значи – учење са циљем очувања образа. Нагласио је да цела трибина и њене теме представљају конкретан пример учења ради очувања образа, односно, суштинско образовање које мора бити пружено ђацима сопственим примером, што школа „Старина Новак“ чини издавањем књига и подизањем споменика.

Следећи говорник кога је водитељка најавила била је Марија Марковић, уредница школског листа „НОВАК“. Она је објаснила да је замишљена прва свеобухватна антологија народних песама о Старини Новаку, која је названа „НОВАКОВА РУКОВЕТ“. Ова библиотека састоји се од шест књига од којих су до сада, према плану, објављене две као „НОВАК ДОДАТАК“, прилог школског листа „НОВАК“. У мају ће се објавити трећа књига, а шеста последња, објавиће се у години прославе стогодишњице рада школе 2022. Марија је истакла да је прва књига једина интегрална књига о Старини Новаку до сада на свету, а да је са другом почело систематско организовано објављивање народних песама о Старини Новаку.

Водитељка је затим најавила обраћање доц.др Иване Спасовић. Др Спасовић је говорила о значају објављених књига за расветљавање и разлучивање митског од историјског аспекта лика Старине Новака. Осврнула се на историографски значај прве књиге, а за другу књигу је приметила да је сабрала песме које све говоре о љубави између мушкарца и жене, у којима је жена приказивана са наглашеним значејем који разбија стереотипе о времену Старине Новака. Поткрепила је свој став насловом друге књиге „БОЖЕ МИЛИ ДА ЧУДНА ЈУНАКА“ који се, заправо, односи на кћи Старине Новака, представљене као великог јунака. Говорила је о раду Музеја школе који показује завидну активност својим честим изложбеним поставкама. Говорила је о занимљивим и значајним детаљима из историје школе „Старина Новак“, али и о актуелним активностима школе, због којих је ОШ“Старина Новак“ последњих година доживела праву ренесансу.

Аутор две објављене књиге, Милош Пекић, описивао је свој рад на грађи која се објављује у оквиру библиотеке „НОВАКОВА РУКОВЕТ“. Набројао је скоро све архиве, библиотеке и институције које је посећивао у свом истраживању које је трајало пуне три године. Из његовог излагања могла се добити представа величине установљене библиотеке која је својим значајем, у буквалном смислу, постала трајно национално добро српског народа.

Уследило је рецитовање песама из књиге „БОЖЕ МИЛИ ДА ЧУДНА ЈУНАКА“, који су извели ђаци ОШ“Старина Новак“. Након тога, водитељка је најавила наступ драмског уметника Гојка Балетића који је присутне импресионирао рецитовањем песме „Како је Новаку утекла вила, његова љубовца“.

Говорници који су уследили највише су се бавили спомеником Старини Новаку чије постављање на Старој Палилули школа „Старина Новак“ је претворила у кампању. Иван Величковић, наставник ликовне културе, објаснио је да се једини споменик Старини Новаку на свету, налази у румунском граду Клужу, а да га Срби још увек немају због чега је ОШ“Старина Новак“ покренула кампању подизања споменика. Величковићу је поверен задатак избора вајара кога ће школа ангажовати да уради идејни пројекат споменика, и према његовим речима он се није двоумио да предложи проф.др Здравка Јоксимовића, вајара који има огромно искуство израде споменика. Величковић је говорио о многобројним сусретима са професором Јоксимовићем и занимљивим расправама које су се водиле са циљем што боље конкретизације лика Старине Новака. Изразио је лично велико задовољство резултатом који је израдом идејног решења постигнут.

Никола Гиљен, као следећи говорник, објаснио је да са школом има у дужем периоду плодну сарадњу у оквиру Музеја школе и редакције ђачког „РАДИО НОВАКА“ због чега се осећа као пријатељ школе, али да је у вези са спомеником ангажовен као саветодавац с обзиром да је стручњак за средњовековно оружије и одећу. Својим саветима у разговорима са професором Јоксимовићем, директором школе, Иваном Величковићем и неким наставницима, допринео је да се уобличи садашња верзија идејног решења споменика. Водило се рачуна, не само о естетцким и уметничким вредностима будућег споменика, него и да споменик одражава неспорне историјске чињенице које се знају о Старини Новаку и његовом времену.

Последњи говорник на трибини био је проф. др Здравко Јоксимовић. Он је објаснио да гипсана патинирана фигура Старине Новака, представља скицу која, пре свега, треба да покаже како ће изгледати споменик, а да предстоји још много рада до коначног споменика. Истакао је добру сарадњу са ОШ“Старина Новак“ у тражењу идејног решења споменика. Изразио је да му је велика част што је баш он изабран од школе да изради идејно решење споменика и да ће му бити велико задовољство да отпочне са вајањем коначне верзије споменика који треба да буде изливен у бронзи.

Програм је завршен рецитовањем једне нове песме о Старини Новаку у акростиху коју је написала наставница Драгана Лончаревић, а трибина је окончана како је и почела – молитвом.