У школи, као и у другим институцијама, свакодневно су настајала и настају разноразна документа и акта. Много тога се одбацује, а део се чува. Шта се све то чува у породичним архивама? Драга успомена или нужност! Пошаљите нам нешто интересатно и што може изаћи у јавност!
Ово су документа мога чукундеда из времена Краљевине Србије и Краљевине СХС/Југославије; Алекса Симић, 3/3
Добросав Кнежевић - прадеда Михаила Монашевића
Слика датира из тридесетих година прошлог века, уочи Другог светског рата. Тада је Михалов прадеда имао око 40 година. Родјен је 1897. у Белој Цркви код Крупња. Није учествовао у Првом светском рату јер је био малолетан за време мобилизације, али је зато као једино мушко од 17 година остао да води породични задругу од више од 20 чланова. Отац, стриц и брат од стрица се никад нису вратили из рата, нису преживели повлачење преко Албаније. После рата Добросав Кнежевић је био председник Крупањског одбора Радикалне странке и велики домаћин, важио је за најписменијег и најмудријег човека у крају. Звали су га Сократ по надимку који је добио још у школи од учитељице. После Другог светског рата био је матичар у општини Бела Црква. Одгајио је 11 деце, деветоро своје и двоје од свога брата. После рата замало да га стрељају јер је осим Политике читао и опозиционе, Гролове новине, али су га поштедели јер је био видјен домаћин и племенит човек. Умро је 1964. у 67. години живота. Иза њега је остало више од 50 потомака, унука и праунука.
Лична карта Добросава Кнежевића, прадеде Михаила Монашевића, из 1951. године, у време ФНРЈ. Тада је Михаилов прадеда имао 54 годне и био је матичар у општини Бела Црква. Сада је Бела Црква у саставу општине Крупањ.
Уговор о размени земљишта из 1927. године, Добросава Кнежевића, прадеде Михаила Монашевића.