ДИГИТАЛНИ МУЗЕЈ ЂАКА ОШ „СТАРИНА НОВАК“

3. Стара документа

У школи, као и у другим институцијама, свакодневно су настајала и настају разноразна документа и акта. Много тога се одбацује, а део се чува. Шта се све то чува у породичним архивама? Драга успомена или нужност! Пошаљите нам нешто интересатно и што може изаћи у јавност!

Ђачке књижице

Из Музеја школе

Радна књижица

Из Музеја школе

Ово су документа мога чукундеда из времена Краљевине Србије и Краљевине СХС/Југославије; Алекса Симић, 3/3

Одборничка књижица из 1952. године, одборника општине Савски венац Живојина Монашевића, прадеде Михаила Монашевића 8/2.

Извод из матичне књиге умрлих Живојина Декића, официра старе Југославије, деде Андреја Декића 8/2. Документ стар 63 године.

Војна књижица Живојина Декића, рођеног у Прокупљу, официра Југословенске народне армије, пешадија, стрелац. Године 1941. послат у логор у Немачку, при премештању у други логор искочио из воза у покрету и тако спасао сопствени живот. После рата радио као представник словеначке фирме у Београду.

Букумировић Петар, један од деда Андреја Декића 8/2, рођени брат Андрејеве баке, завршио правни факултет, 6. семестара филозофије, говорио 6/7 језика, новинар, публицист, водник I класе.

Позив за деду Бориса Пуповца 8/4, за одслужење војног рока у ЈНА.

Милан Пуповац, прадеда Бориса Пуповца 8/4 - легитимација народног одборника у граду Бенковцу (сликано 1947). Био је председник општине Бенковац непуних 5 година, до 1959. године, када је трагично настрадао у саобраћајној несрећи.

Ausweis

Аусвајс - папир за дозволу кретања током Другог светског рата.

Стеван Петровић 8/4

Добросав Кнежевић - прадеда Михаила Монашевића

Слика

Лична карта

Уговор

Слика датира из тридесетих година прошлог века, уочи Другог светског рата. Тада је Михалов прадеда имао око 40 година. Родјен је 1897. у Белој Цркви код Крупња. Није учествовао у Првом светском рату јер је био малолетан за време мобилизације, али је зато као једино мушко од 17 година остао да води породични задругу од више од 20 чланова. Отац, стриц и брат од стрица се никад нису вратили из рата, нису преживели повлачење преко Албаније. После рата Добросав Кнежевић је био председник Крупањског одбора Радикалне странке и велики домаћин, важио је за најписменијег и најмудријег човека у крају. Звали су га Сократ по надимку који је добио још у школи од учитељице. После Другог светског рата био је матичар у општини Бела Црква. Одгајио је 11 деце, деветоро своје и двоје од свога брата. После рата замало да га стрељају јер је осим Политике читао и опозиционе, Гролове новине, али су га поштедели јер је био видјен домаћин и племенит човек. Умро је 1964. у 67. години живота. Иза њега је остало више од 50 потомака, унука и праунука.

Лична карта Добросава Кнежевића, прадеде Михаила Монашевића, из 1951. године, у време ФНРЈ. Тада је Михаилов прадеда имао 54 годне и био је матичар у општини Бела Црква. Сада је Бела Црква у саставу општине Крупањ.

Уговор о размени земљишта из 1927. године, Добросава Кнежевића, прадеде Михаила Монашевића.

Одликовања

Одликовања са потврдама из Другог светског рата и периода СФРЈ, која су припадала Миленку О. Миловановићу, официру ФНРЈ (из породице).

Милош Бебић 8/4

Студентска књижица

Студентска књижица Правног факултета Универзитета Краљевине СХС из 1930. године (из породице).

Милош Бебић 8/4

Сведочанство

Сведочанство мог деде о завршеној средњој школи, из 1971. године.

Тара Илић 7/2

← На почетну страну Музеја